У недељу 3. новембра парохијани Чајнича су по благослову Митрополита Хризостома посјетили манастире Студеницу, Жичу и Љубостињу. Међу поклоницима су већина биле чланице Кола српских сестара „Свети цар Константин и Јелена“, које дјелује при храму Успења Пресвете Богородице.

                Пошто се из Чајнича кренули врло рано, на Литургији су присуствовали у задужбини Стефана Немање  Студеници. Вјерници , који су били спремни причестили су се Тијелом и Крвљу Христовом. У току Литургије се приступило кивотима са моштима Светог Симеона Мироточивог (Стефан Немања), светог Симона (Стефан Првовјенчани) и Свете Анастасије (мајке Стефана Првовјенчаног и Светог Саве).

После послужења у манастирској гостопримници, прислужене су свијеће на гробу јеромонаха Василија Домановића. Јеромонах Василије Домановић је био парох у Чајничу 1954-1961 године. Заслужан је за обнову храма Успења пресвете Богородице у Чајничу (Нови храм) 1957-59 године. За вријеме његовог опслуживања чајничке парохије у испомоћ су му долази монаси, познати духовници Јулијан Кнежевић, Јован Радосављевић, Павле Стојчевић (касније патријарх Павле). Јеромонах Василије је Чајничу оставио великог трага, зато га се старији Чајничани са захвалношћу и молитвом сјећају, а улица, која пролази поред храма Успења Пресвете Богородице носи његово име. На његово споменику, у монашком гробљу,  пише да споменик подижу манастир Студеница и Црквена општина Чајниче.

У седмоврату царску Жичу се стигло у поподневним часовима. У задужбини Стефана Првовјенчаног поклоници из Чајнича су са великом пажњом саслушали историјат манастира. После Жиче је посјећен манастир Љубостиња, задужбина књегиње Милице. Поклоници су имали прилику да историјат саслушају од монахиње, сестре Ангелине, која је, иако у позним годинама и нарушеног здравља, радо испричала Чајничанима  значајне појединости из богате манастирске прошлости. Она је у храму показала гробна мјеста ктиторке књегиње Милице, у монаштву Евгеније, затим Јелене Мрњавчевић, у монаштву Јефимије, прве српске пјесникиње и њеног сина трогодишњег Стефана.

Препуни лијепих утисака поклоници су се вратили у Чајниче у касним вечерњим часовима, благодарни Богу, Мајци Божијој што се удостојише молитве и поклоњења моштима у дивним немањићким светињама.