Данас, 06. новембра уснуо је у Господу г. Душан Ивановић, дугогодишњи предсједник ЦОУО-а у Чајничу.

Душан Ивановић рођен је далеке 1932. године у селу Јелах, код Чајнича, од благочестивих родитеља Василија и  Босиљке, рођ. Комленовић. Цио овоземаљски вијек провео је у родном селу. По завршетку школовања, запослио се у дрвнопрерађевачком предузећу „Стакорина“, у коме је радио до пензионисања. Са супругом Драгицом изродио је двоје дјеце, сина Славка и кћерку Славу.

 Истинску побожност, наслијеђену од својих родитеља, Душан је носио кроз овоземаљски живот. Слиједећи ријечи Господа Христа Који каже: „Каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју (Мт. 16,26), као и ријечи Св. Макарија Египатског: „Хришћанин зна да је душа далеко вриједнија од осталих створених ствари“,  овај честити човјек  је изнад свега бринуо за душу своју. То могу посвједочити сви који су га познавали, нарочито свештеници, јер је покојни Душан био свједок Васкрслог Господа Исуса Христа, свједок Јеванђеља Његовог, журећи да испуни у свом животу заповјести Св. Јеванђеља, јер како каже Св. Ап. Павле :„Јер нас не призва Бог на нечистоту, него у свјетлост“ ( 1 Сол. 4,7). Као младић због осведочене побожности изабран је за члана ЦОУО-а ЦО Чајниче, а од 1990. године био је његов предсједник, те је заједно са чајничким паросима водио истинску бригу за духовно стање вјерника чајничких парохија, нарочито бринући се о болесним и невољним све до своје хришћанске кончине.

 Упокојио се у Универзитетској болници Фоча, пошто се исповједио и причестио Пречистим Тајнама Христовим. Сахрањен је на сеоском гробљу Безујанка, на празник Св. Димитрија Солунског, Мироточивог.

Са светима упокој Христе душу слуге Твога, гдје нема болести, ни жалости, ни уздисања, но гдје је живот бесконачни!

Овај кратки интервју са покојним Душаном снимљен је ове године у Чајничу, о празнику Рођења Пресвете Богородице.