С И Н А К С А Р С К О    Ч И Т А Њ Е

На празник Пресвете Госпође Владичице Богородице

Ж И В О Н О С Н И   И С Т О Ч Н И К

 

У петак Светле седмице празнујемо обновљење храма Пресвете Госпође наше Богородице званога“Живоносни Источник“. И још се сећамо великих и натприродних чудеса која се догодише у овом храму Мајке Божије.

Првобитно овај храм беше подигао цар Лав Велики којег су звали и Макел. Пошто беше благ и смирен човек, састрадалан и веома милостив, једанпут, пре него што постаде цар нађе се на том месту (на коме је касније подигнут храм) и сусретну једног слепог човека самога који не знађаше куда да иде и поведе га, држећи га за руку. Кад дођоше до места где беше источник (извор), слепац, мучен жеђу, мољаше Лава да га освежи водом. А овај, нашавши се у дубини шуме (јер то место беше обрасло разним дрвећем и густим жбуњем), тражаше воду и пошто је не нађе, врати се назад огорчен. И чу глас свише који казиваше:“ О, Лаве! Не тугуј, јер вода коју тражиш близу тебе је и потруди се да је нађеш.“ А Лав, трудећи се и тражећи много, не нађе је. Опет зачу исти глас као и први пут,  како говораше:“Царе Лаве, уђи у унутрашњи део ове густе шуме и узми својим рукама од ове мутне воде, те утоли жеђ слепца и помажи његове помрачене очи. И тако ћеш познати која сам ја што одавно обитавам на овом месту.“Лав поступи како му глас заповеди и истог часа слепац прогледа.

Браћо, уздајте се у Бога

Ар­хи­ман­дрит сту­де­нич­ки Ти­хон пи­ше: „Пре не­ко­ли­ко да­на смо про­на­шли је­дан ва­жан до­ку­мент: Бе­се­ду Св. Вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја из 1938. го­ди­не. Бе­се­да је би­ла ме­ђу па­пи­ри­ма и фо­то­гра­фи­ја­ма ко­је су би­ле у ак­тен-та­шни по­кој­ног оца Ју­ли­ја­на. Ја сам те па­пи­ре ви­ше пу­та ли­стао, али ни­сам обра­ћао па­жњу. О. Јо­во Ра­до­са­вље­вић, ко­ји је ових да­на био код нас и све па­пи­ре пре­гле­дао, од­мах ју је за­па­зио.

Бе­се­да је ку­ца­на на ма­ши­ни, а не­ке ре­чи су упи­са­не и до­пи­са­не ру­ком. По све­му су­де­ћи, Вла­ди­ка је бе­се­ду от­ку­цао ка­да је имао ин­спи­ра­ци­ју, а оста­вио је пра­зна ме­ста да се упи­ше: храм или ма­на­стир (где ће бе­се­да би­ти чи­та­на), све­ти ко­ји се сла­ви то­га да­на (про­стор за све­тог је оста­вљен на два ме­ста), и го­ди­на. Св. Вла­ди­ка је до­пи­сао по­треб­но, пот­пи­сао, уда­рио пе­чат, и опет до­пи­сао: „По про­чи­та­њу оста­ви­ти у ар­хи­ву ма­на­сти­ра". Су­де­ћи по овом нат­пи­су, пе­ча­ту и пот­пи­су, ре­кло би се да не­ма ду­пли­ка­та ку­ца­ног тек­ста. Не зна­мо да ли је ова бе­се­да пре­пи­си­ва­на и да ли је има у са­бра­ним де­ли­ма."

 

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас славимо рођење „највећег између рођених од жена“ (Mт.11,11)највећег човека после Пресвете Богородице. Данас, данас славимо рођење Зоре која је претходила Дану Христовог јављања у овоме свету. Данас славимо рођење Пустињака, детета и човека пустињака, детета које је објавило и показало свету Бога у телу. Он први, он најглавнији Сведок.

Његово рођење ограђено је чудима, чудесном силом Божјом. Чули сте данашње Свето Еванђеље, у коме се описује његово рођење. Рођен од побожних и праведних родитеља, вели се у Светом Еванђељу, који „у свему живљаху по заповестима и уредбама Господњим“ (Лк. 1,6-13)Ето ко су родитељи Светога Јована Крститеља. Свети људи, а Свети су зато што „живе по заповестима и уредбама Господњим“. Његово рођење за њих је шта? Анђео вели: радост – „и теби ће бити радост“, вели Свети Архистратиг Гаврил Пророку Захарији (Лк. 1,14), јављајући му ту вест да ће му се родити син у старим данима његовим. „И биће радост и весеље“… Каква радост, какво весеље, Свети Архистратиже!