Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију.

 

          У добронамерним порукама, које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења. Потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву. Да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну. Многи и не обраћају довољну пажњу на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу. Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти) а духовна подлога (икона, свете мошти и сл.) им је само мистична ограда иза које се крију. Икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити него је средство магијске брзе среће и брзог успеха. Да би били убедљивији, указују да она стиже из Јерусалима, манастира Острог, са Свете Горе и сл. Или честитају непостојећи празник – рођење Светог Николе. Нису све поруке писане по иконама, има и чисто текстуалних које нас на сладуњав начин поучавају и желе нам срећу. Тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј. веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора. Једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило. То је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере. А они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине. Они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна јер је исписана на православној икони.

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

У СВЕТИ И ВЕЛИКИ УТОРАК

Велики уторак опомиње на десет девојака

Које сведоче о суду непоткупљивог Господа

(Стихови)

Нa Свети и Велики Уторак чинимо спомен на еванђелску причу о десет девојака. Господ наш Исус Христос говорио је овакве приче својим ученицима док је ишао у Јерусалим, пред своје страданье, а такве су и приче које је Он упућивао Јудејима. Причом о десет девојака Господ подстиче на милосрђе, и уједно поучава све људе да спремно дочекају крај живота. Раније је Он много говорио ученицима о девствености и о ушкопљеницима. Девственост заслужује велико уважавање, јер је уистину велика, али да неко, чувајући једино ту врлину, не би занемаривао и друге, пре свих милостињу, којом се украшава светиљка девствености, свето Jеванђеље казује ову причу.

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

Целомудрени Јосиф показао се као праведни управитељ и хљебодавац:
О, колико он врлина има.

(Стихо о племенитом Јосифу)

Христос, клетвом осуши смокву, која праобразује синагогу јеврејску којој су туђи духовни плодови: избегнимо њен удео.

(Стих о неплодној смокви)

У Свети и Велики Понедељак сећамо се блаженог племенитог Јосифа, и од Господа проклете, осушене смокве, јер данашњег дана почињу света страдања Господа нашег Исуса Христа, а пре тога као Његовог праобраза, сећамо се племенитог Јосифа.Он је био  последњи син патријарха Jакова, којег му је родила Рахиља. Пошто га брaћa омрзоше због неких сновиђења, они га прво бацише у дубоку јаму, док су оца обманули окрвављеном одећом, као да су га, тобоже, растргале звери. Затим га за тридесет сребрника продају Исмаилћанима, који га поново препродају Пентефрију, управнику евнуха египатског цара- фараона. Када је негова жена безумно насрнула на целомудреност младића, он је побегао, не желећи да учини безакоње, оставивши своју хаљину. Тада га је она оклеветала пред господаром, и он бива бачен у окове и мрачну тамницу. Потом га, због тумачења снова, изводе из тамнице и представљају цару, и он постаје господар читаве египатске земље. На крају, приликом продаје пшенице, поново се открива својој браћи, и благочестиво преживевши читав живот умире у Египту, сматран, поред других врлина, велик у целомудрености.