Духовски венчићи

 

       Зашто се на празник Свете Тројице, који се другачије назива Педесетница, Духови или Силазак Светог Духа на Апостоле, плету венчићи? Шта је круг? Каква је симболика круга?

        Круг је пуноћа. Почетак и свршетак спојени у једној тачки. Светотројична пуноћа. Христос је завршио своју мисију спасења човека и света а Дух Свети је запечатио спасење у Цркви Христовој силаском на Апостоле, прве хришћанске мисионаре, у виду пламених језичака. То се догодило у 50. дан од Васкрсења Христовог. Јевреји такође имају своју старозаветну Педесетницу – 50. дан од Пасхе и почетак жетве, а на завршетку жетве свештеник је жртвовао два квасна хлеба од новог брашна уз обавезне животињске жртве. Квасни хлебови су знак радости и захвалности Богу за богату жетву у слободи и миру, богати плодови Пасхе, на којој су некад приношени бесквасни хлебови због журбе и бежања од египатског јарма и освете фараона (2Мој 23,16; 3Мој 23,15-21; 5Мој 16,9-12).

       Старозаветна Педесетница је предображај новозаветне. Јер Христос је новозаветни Хлеб вечног живота, рођен у Витлејему („град хлебова“). Зато је установио Свето Причешће ломљењем хлеба, најављујући да је Он Сâм тај хлеб који се ломи и умаче у Његову крв (вино), тј. у „чашу“ страдања, за коју се молио Богу Оцу да га мимоиђе, али је ипак, свестан своје мисије, испред своје воље ставио Очеву вољу: Али не моја воља, но твоја нека буде! (Лк 22,42; Мк 14,36; Мт 26,39).

 

 

   

     Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију.

 

          У добронамерним порукама, које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења. Потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву. Да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну. Многи и не обраћају довољну пажњу на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу. Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти) а духовна подлога (икона, свете мошти и сл.) им је само мистична ограда иза које се крију. Икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити него је средство магијске брзе среће и брзог успеха. Да би били убедљивији, указују да она стиже из Јерусалима, манастира Острог, са Свете Горе и сл. Или честитају непостојећи празник – рођење Светог Николе. Нису све поруке писане по иконама, има и чисто текстуалних које нас на сладуњав начин поучавају и желе нам срећу. Тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј. веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора. Једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило. То је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере. А они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине. Они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна јер је исписана на православној икони.

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

У СВЕТИ И ВЕЛИКИ УТОРАК

Велики уторак опомиње на десет девојака

Које сведоче о суду непоткупљивог Господа

(Стихови)

Нa Свети и Велики Уторак чинимо спомен на еванђелску причу о десет девојака. Господ наш Исус Христос говорио је овакве приче својим ученицима док је ишао у Јерусалим, пред своје страданье, а такве су и приче које је Он упућивао Јудејима. Причом о десет девојака Господ подстиче на милосрђе, и уједно поучава све људе да спремно дочекају крај живота. Раније је Он много говорио ученицима о девствености и о ушкопљеницима. Девственост заслужује велико уважавање, јер је уистину велика, али да неко, чувајући једино ту врлину, не би занемаривао и друге, пре свих милостињу, којом се украшава светиљка девствености, свето Jеванђеље казује ову причу.