СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у прву недељу поста

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

 У овај дан прве недеље поста, зване Недеље Православља, празнујемо обновљење поштовања светих и часних икона, које је Црква Христова установила у вријеме цара Михаила и свете блажене царице Теодоре и светога патријарха цариградског Методија, и то се догодило овако: 

Када је цар Лав Исавријанац, који је раније гонио магарце и напасао свиње, задобио царски скиптар по Божијем допуштењу, у то вријеме Црквом управљаше свети Герман. Убрзо га цар Лав позва и рече му: „ Ја мислим, владико, да се свете иконе не разликују од идола, због тога нареди да се испита шта је ту истина. Ако су истинити ликови светих, треба их објесити на висину, да не би они који се у гријеху ваљају стално их каљали, цјеливајући их.“ Патријарх је одвраћао цара од мржње према иконама, говорећи: „Ниси ли ти, о царе тај, који ће некада по пророчанству да подигне гоњење на свете иконе, и коме је име Конон?“ А он одговори: „Ја сам тако био назван у младости.“ Пошто се патријарх није повиновао његовој вољи, цар га прогна и на његово мјесто постави свога једномишљеника Анастасија, и тако од тада започе борба против светих икона. Прича се да су њему такву мржњу према иконам предложили Јевреји, који су му на неки врачарски начин претсказали да ће бити постављен за цара, док је био још убог, и са њима живео гонећи магарца.

 

С И Н А К С А Р С К О    Ч И Т А Њ Е

На празник Пресвете Госпође Владичице Богородице

Ж И В О Н О С Н И   И С Т О Ч Н И К

 

У петак Светле седмице празнујемо обновљење храма Пресвете Госпође наше Богородице званога“Живоносни Источник“. И још се сећамо великих и натприродних чудеса која се догодише у овом храму Мајке Божије.

Првобитно овај храм беше подигао цар Лав Велики којег су звали и Макел. Пошто беше благ и смирен човек, састрадалан и веома милостив, једанпут, пре него што постаде цар нађе се на том месту (на коме је касније подигнут храм) и сусретну једног слепог човека самога који не знађаше куда да иде и поведе га, држећи га за руку. Кад дођоше до места где беше источник (извор), слепац, мучен жеђу, мољаше Лава да га освежи водом. А овај, нашавши се у дубини шуме (јер то место беше обрасло разним дрвећем и густим жбуњем), тражаше воду и пошто је не нађе, врати се назад огорчен. И чу глас свише који казиваше:“ О, Лаве! Не тугуј, јер вода коју тражиш близу тебе је и потруди се да је нађеш.“ А Лав, трудећи се и тражећи много, не нађе је. Опет зачу исти глас као и први пут,  како говораше:“Царе Лаве, уђи у унутрашњи део ове густе шуме и узми својим рукама од ове мутне воде, те утоли жеђ слепца и помажи његове помрачене очи. И тако ћеш познати која сам ја што одавно обитавам на овом месту.“Лав поступи како му глас заповеди и истог часа слепац прогледа.

Браћо, уздајте се у Бога

Ар­хи­ман­дрит сту­де­нич­ки Ти­хон пи­ше: „Пре не­ко­ли­ко да­на смо про­на­шли је­дан ва­жан до­ку­мент: Бе­се­ду Св. Вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја из 1938. го­ди­не. Бе­се­да је би­ла ме­ђу па­пи­ри­ма и фо­то­гра­фи­ја­ма ко­је су би­ле у ак­тен-та­шни по­кој­ног оца Ју­ли­ја­на. Ја сам те па­пи­ре ви­ше пу­та ли­стао, али ни­сам обра­ћао па­жњу. О. Јо­во Ра­до­са­вље­вић, ко­ји је ових да­на био код нас и све па­пи­ре пре­гле­дао, од­мах ју је за­па­зио.

Бе­се­да је ку­ца­на на ма­ши­ни, а не­ке ре­чи су упи­са­не и до­пи­са­не ру­ком. По све­му су­де­ћи, Вла­ди­ка је бе­се­ду от­ку­цао ка­да је имао ин­спи­ра­ци­ју, а оста­вио је пра­зна ме­ста да се упи­ше: храм или ма­на­стир (где ће бе­се­да би­ти чи­та­на), све­ти ко­ји се сла­ви то­га да­на (про­стор за све­тог је оста­вљен на два ме­ста), и го­ди­на. Св. Вла­ди­ка је до­пи­сао по­треб­но, пот­пи­сао, уда­рио пе­чат, и опет до­пи­сао: „По про­чи­та­њу оста­ви­ти у ар­хи­ву ма­на­сти­ра". Су­де­ћи по овом нат­пи­су, пе­ча­ту и пот­пи­су, ре­кло би се да не­ма ду­пли­ка­та ку­ца­ног тек­ста. Не зна­мо да ли је ова бе­се­да пре­пи­си­ва­на и да ли је има у са­бра­ним де­ли­ма."