С И Н А К С А Р С К О    Ч И Т А Њ Е

На празник Пресвете Госпође Владичице Богородице

Ж И В О Н О С Н И   И С Т О Ч Н И К

 

У петак Светле седмице празнујемо обновљење храма Пресвете Госпође наше Богородице званога“Живоносни Источник“. И још се сећамо великих и натприродних чудеса која се догодише у овом храму Мајке Божије.

Првобитно овај храм беше подигао цар Лав Велики којег су звали и Макел. Пошто беше благ и смирен човек, састрадалан и веома милостив, једанпут, пре него што постаде цар нађе се на том месту (на коме је касније подигнут храм) и сусретну једног слепог човека самога који не знађаше куда да иде и поведе га, држећи га за руку. Кад дођоше до места где беше источник (извор), слепац, мучен жеђу, мољаше Лава да га освежи водом. А овај, нашавши се у дубини шуме (јер то место беше обрасло разним дрвећем и густим жбуњем), тражаше воду и пошто је не нађе, врати се назад огорчен. И чу глас свише који казиваше:“ О, Лаве! Не тугуј, јер вода коју тражиш близу тебе је и потруди се да је нађеш.“ А Лав, трудећи се и тражећи много, не нађе је. Опет зачу исти глас као и први пут,  како говораше:“Царе Лаве, уђи у унутрашњи део ове густе шуме и узми својим рукама од ове мутне воде, те утоли жеђ слепца и помажи његове помрачене очи. И тако ћеш познати која сам ја што одавно обитавам на овом месту.“Лав поступи како му глас заповеди и истог часа слепац прогледа.

 

Према пророчанству Богоматере, Лав недуго затим поста цар и направи тамо код извора богату цркву која постоји и данас и у којој су се савршавала многобројна чудеса.

После много времена Јустинијан, велики грчки самодржац који страдаше од водене болести и на том месту беше исцељен, хотећи прославити Матер Божију, сазда још величанственији и лепши храм од првога. Касније исти пострада од многих земљотреса, али цар Василије Македонски и син његов Лав Мудри – обновише га и поправише. У њихово време догодише се многа чудеса на источнику. Он исцељиваше чиреве, камен у бубрегу, грозницу, туберкулозу и разне друге недуге: туморе, разне врсте крвоточења од којих страдаху царице и друге жене, различите грознице и друге болести, те ране неисцељиве. Помагао је и при неплодности. Овај источник подарио је неплодној царици Зоји сина Константина Порфирогенита. На источнику је чак и мртвац васкрсао - човек који је био починуо на путу од Тесалије до светог источника. Налазећи се на самрти, овај човек беше наредио бродарима да га доведу до храма код источника и да га полију трима бокалима воде из њега и тамо га сахране. Бродари то и учинише, и док су га поливали водом, мртвац васкрсну.

Пошто прође много времена, кад је требало онај храм да се сруши, јави се Богородица и држаше га док не изађе сав народ вани, те нико не би повређен. Та вода, кад би је попили, исцељивала би бесомучне, а ослобађала је и у тамницама заточене. Цара Лава исцели од камена у бубрегу, а његовој жени Теофанији излечи тешку грозницу. Брата његовог Стефана излечи од склоности према туберкулози. Патријарху јерусалимском Јовану дарова слух. Излечи од тешке грознице патријарха Тарасија и његову мајку Магистрису, а сина им Стилијана од водене болести. Неку жену по имену Схизену исцели од болести црева. Цара Романа исцели од везаних црева та иста вода, а такође и жену његову. У Халдеји исцели Свесвета монаха Пеперија и његовог ученика који су је призивали, а такође и оклеветане пред царем монахе Матеја и Мелетија. Није праведно не сетити се и исцељења Исхиовог. И ко ће испричати о свим патрицијима и протоспадаријима* и многим другим? Који језик може приповедити све што ова вода учини и до данас чини? А та чудеса која ми сами у своје време видесмо бројнија су од капи кише, од звезда и лишћа.

Исцели и друге смртоносне болести, проказе, свраб и женске туморе и многе душевне страсти и разне очне болести. Варјага Јован исцели од водене болести, другог Варјага од тешких рана, свештеномонаха Марка од осипа, а монаха Захарију од камена у бубрегу. И неизбројно много је тога што сатвори и сада твори непрестано (Матер Божија).

Молитвама Мајке Твоје, Христе Боже наш, помилуј нас