СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у прву недељу поста

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

 У овај дан прве недеље поста, зване Недеље Православља, празнујемо обновљење поштовања светих и часних икона, које је Црква Христова установила у вријеме цара Михаила и свете блажене царице Теодоре и светога патријарха цариградског Методија, и то се догодило овако:

 Када је цар Лав Исавријанац, који је раније гонио магарце и напасао свиње, задобио царски скиптар по Божијем допуштењу, у то вријеме Црквом управљаше свети Герман. Убрзо га цар Лав позва и рече му: „ Ја мислим, владико, да се свете иконе не разликују од идола, због тога нареди да се испита шта је ту истина. Ако су истинити ликови светих, треба их објесити на висину, да не би они који се у гријеху ваљају стално их каљали, цјеливајући их.“ Патријарх је одвраћао цара од мржње према иконама, говорећи: „Ниси ли ти, о царе тај, који ће некада по пророчанству да подигне гоњење на свете иконе, и коме је име Конон?“ А он одговори: „Ја сам тако био назван у младости.“ Пошто се патријарх није повиновао његовој вољи, цар га прогна и на његово мјесто постави свога једномишљеника Анастасија, и тако од тада започе борба против светих икона. Прича се да су њему такву мржњу према иконам предложили Јевреји, који су му на неки врачарски начин претсказали да ће бити постављен за цара, док је био још убог, и са њима живео гонећи магарца.

 Лав после тога зло сконча, а још гори лав, Константи Копроним, постаде његов наследник на власти, и још горе, наследник гоњења светих икона. И шта треба говорити, како велика безакоња учини, али ипак и он сконча срамно.

 Кад он умре, за цара би постављен његов син, кога роди са женом Хазарком, али и он срамно пострада.

 Тада долазе на власта царица Ирина и њен син Константин. Поучени од стране светог патријарха Тарасија они сазивају Седми Васељенски Сабор, и поново враћају поштовање светих икона у Цркви Христовој. После њиховог свргнућа на престол је постављен Никифор Геник, затим Ставрикије, а после тога Михаил Рангавеј, који је поштовао свете иконе.

 Михаила наслеђује звјеролики Лав Јерменин, који је, лукаво преварен од неког монаха затворника, започео друго иконобораство, и опет Цркву Божији лишио љепоте светих икона.

 Њега наслеђује Михаил Амореј, а њега син Теофил, који опет подиже гоњење светих икона, превазилазећи у гоњењу све претходнике.

 Теофил многе Свете Оце предаде разним мукама и казнама због поштовања светих икона. Иначе, говори се, да је био веома строг у спровођењу правде, тако да када су тражили у граду човјека који је био дужан да се суди са другим, за много дана никога не нађоше.

 Он владаше тирански дванаест година и тешко се разболе од стомачне болести, и хтеде да се растави од живота, јер му се уста веома отворише, да му се и сама утроба видјела.

 А царица Теодора се разболе због тога, да ни спавати више није могла. Али једном видје у сну Пресвету Богородицу, како грли Превјечног Младенца, окружену светим анђелима, и њеног мужа Теофила како га анђели бију и понижавају.

 Када њен сан престаде и цар Теофил дође мало себи, он завапи: „Тешко мени несрећноме, ради светих икона сам бијен.“

 Тада му царица одмах на главу стави Богородичну икону, молећи се са сузама.

 Теофил сав смућен, видјевши у једнога који ту стајаше на грудима икону, узе је и пољуби. И одмах, уста која ропташе на иконе и бестидно отворено грло, почеше да се враћају у ранији положај. А мука и нужда у којој беше престадоше, и он усну, па после тога поче побожно да поштује и исповједа свете иконе.

 Тада царица изнесе из својих ковчега свете и часне иконе и убједи Теофила да их цјелива и поштује свом душом.

 Убрзо после тога Теофил умре, а Теодора нареди да се ослободе сви који бјеху изгнани и у тамницама. Тада свргоше са патријаршијског  престола Јована, који пре бјеше Анис, жрец и вођа демона, него патријарх. А на престо се поврати Христов исповједник Методије, који је много пострадао и био жив затворен у гроб.

 У то вријеме Јоаникије Велики, који се подвизаваше на Олимпу имаше божанску посјету. Њему се јави велики подвижник Арсакије и рече: „Бог ме је послао к теби, да одемо преподобном мужу Исаији Затворнику и да се од њега поучимо како су Богу иконе драге и веома прикладне Његовој Цркви.“

  И одмах отишавши преподобном Исаији, чуше од њега: „Тако ми говори Господ: Дође крај оних који нису поштовали Моје иконе, а ви брзо идите царици Теодори и патријарху Методију, и реците овако:Остави се сваког зла, и са ангелима ми принеси жртву хвале, и поштуј изображење лика Мога на икони и Часни Крст.“

Чувши ово,они брзо дођође у Константинопољ и рекоше све то патријархи Методију и цвим Божијим изабраницима.

И они сви дођоше код царице и нађоше је у свему послушну, побожну у богољубиву, како је и наследила од предака. Тада царица откри Богородичину икону обешену на врату, да је сви виде и љубећи је говораше: „Ако се неко њој не поклања и не целива је са љубављу,али не служећи јој и не поштујући је као Бога, него као лик онога који је на њој насликан, због љубави према Прволику, Господу Исусу Христу, нека је проклет.“

Они се са великом радошћу обрадоваше. Заузврат, она их замоли, да се моле за њеног мужа Теофила. Они у почетку беху против тога, али видећи њену веру ипак је послушаше.

Свети патријарх Методије дође у Велику цркву Божију, и сазва сав православни народ, свештнство и архијереје.

Међу њима беху и сви изабраници: Јоаникије Велики са Олимпа, и Арсакије, и Навкратије и ученици Теодора Студита, и Теофан из Великог Села, и Теодор Начертани, и исповедници, Михаило Светли и сенатор, и многи други, и сатворише Богу свеноћно бденије за Теофила, молећи се сви са сузама и усрдно.И све су ово чинили целе прве седмице поста, а са њима беше и сама царица Теодора са многим женама, и другим људима.

И док се ово догађало, царица Теодора у петак ујутро заспа, и виде себе у дну крста и како неко бучно иде путем и носи разна мучитељска оруђа. Тада виде посред свих и цара Теофила, са рукама свезаним одзада, па познавши га, поче да га прати са онима који су га водили.

Када дођоше до бронзаних врата, у натприродном виђењу угледа некога прекрасног Човека који седи пред иконом Христовом, пред кога поставише Теофила. Припаднувши ка његовим ногама царица се мољаше за цара.

На крају Он отвори уста, рекавши: „Велика је твоја вера, жено, разуми ово, због суза твојих и вере, а ради мољења слугу Мојих и свештеника, даћу опроштај мужу твоме Теофилу“. Тада рече онима који водише цара: „Разрешите га, и прадајте га жени његовој“.

Она га узе и оде за радошћу и весељем, и тада јој престаде сан. Ето шта је царица Теодора видела.

Патријарх Методије, који се молио за њега, узе нову хартију, и написа на њој сва имена царева јеретика, па и Теофилово, и стави је под свету трапезу.

 У петак виде неког великог страшног ангела како улази у Велики храм, и прилази му говорећи:“ Услишена је молитва твоја, епископе, цар Теофил задоби опроштај и немој више зато да молиш Бога“.

Он провери да ли је истинито виђење, и сиђе са свога места и узе хартију и разви је, и нађе, о Божијег промисла, избрисано Теофилово име.

Сазнавши ово, царица се веома обрадова и поручи патријарху да сабере сав народ који треба да понесе часне крстове и свете иконе у Велику цркву, и да се свете иконе часно поврате на своје мјесто, а да се ново Божије чудо свима обзнани.

И ускоро се сви сабраше у цркву са свећама, а дође и царица са сином. И начини се литија, са светим иконама и Божанским часним крсним дрветима и свештеним Божанским Еванђељем, до реченог места, званог Милон, и сви клицаше: „Господе помилуј“. И вративши се у цркву одслужише Божанску литургију.

Тада беху повраћене свете и часне иконе на старо место од стране изабраних Светих Отаца, и би узнешено многољетствије онима који их побожно и православно поштоваше, а који се противише њиховом поштовању, беху одлучени и предани проклетству.

И отада одредише свети исповедници, да се једном годишње прославља свештена победа православља, како никада опет не би пали у такво злочешће.

Господе Исусе Христе, Неизмењена Иконо Очева, молитвама светих исповедника Твојих, помилуј нас. Амин.