СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у трећу недељу поста

ЗВАНУ КРСТОПОКЛОНА
ПОСВЕЋЕНУ ЧАСНОМ И ЖИВОТВОРНОМ

КРСТУ ГОСПОДЊЕМ

Нека се сва земља Крсту поклони,

Кроз који је познала да се поклања Теби,

                                Господе Христе.

(Стихови)

 

Овај дан, у трећу недељу поста, празнујемо поклоњење Часном и Животворном Крсту ради следећег разлога:

            У време четрдесетодневног поста и ми се на неки начин распињемо, умртвљујући страсти, и имамо oceћaj горчине, падамо духом и изнемогавамо, па се због тога пред нас поставља Часни и Животворни Крст, да нас освежи и укрепи, подсећајући нас на страдања Господа нашега Исуса Христа, и да нас утеши.

А ако се Бог за нас распео, колико приличи нама да чинимо ово ради Њега који је узео немоћи наше представљањем и подсећањем на муке Владикине и надом на славу Крста. Као што је Спаситељ наш узишао на Крст и прославио се кроз клеветање и тугу, тако треба и ми да чинимо, и да и ми нешто некада тужно претрпимо, како би се прославили са Њим. Другим речима, као што уморни путници проходећи дуги и тешки пут успут наиђу на олистало дрво, па мало седну да се одморе, и укрепљени крену даље путем, тако и сада у време поста, на путу туге и подвига, посред њега Свети Оци посадише Живоносни Крст, који нам даје олакшање и освежење и чини нас ревноснима и способним за наш даљи труд. Или као када при царевом доласку, испред носе његова знамења и жезло, а потом и он сам долази, радујући се и веселећи се због победе, па се и поданици његови веселе заједно с њим, тако и Господ наш Исус Христос, желећи да покаже коначну победу над смрћу и са славом да покаже дан Васкрсења, прво нам шаље своје жезло, царско знамење - Животворни Крст, који нас напаја многим радостима и духовним освежењима, припремајући нас да будемо спремни да примимо, колико можемо, самога Цара, и радосно Га похвалимо као Победитеља. Ово је установљено да буде у средњу седмицу Свете Четрдесетнице  дакле, зато што је Света Четрдесетница слична горкоме извору у Мери, због скрушења нашег, невоља и туге које нам даје пост. И као што је посред онога извора Божански Мојсије ставио дрво и учинио га слатким (ср. Изл. 15,25) - тако и Бог, провевши нас кроз духовно Црно море и избавивши нас од мисленог фараона, Животворним дрветом Чacнoгa и Животворнога Крста услађује нам горчину четрдесетодневног поста и теши нас, као оне који пребивају у пустињи, док нас не узведе својим Васкрсењем ка Горњем Јерусалиму. Или пошто се Крст назива и показује као Дрво живота, а оно је било посађено усред раја - Едема, саобразно томе и Божански Оци посадише Крсно Дрво посред Свете Четрдесетнице истовремено помињући Адамово сластољубље и пад, и замену тога дрвета садашњим дрветом Крста, јер ми кушајући од њега не умиремо, него, напротив, оживљавамо. Силом Часнога Крста, Христе Боже, сачувај нас од искушења лукавога, и удостој нас, да радосно прођемо четрдесетодневни пут поста, и да се поклонимо Божанским страдањима Твојим и Живоносном Васкрсењу и помилуј нас, јер си Ти једини Благ и Човекољубац. Амин.