Духовски венчићи
Зашто се на празник Свете Тројице, који се другачије назива Педесетница, Духови или Силазак Светог Духа на Апостоле, плету венчићи? Шта је круг? Каква је симболика круга?
Круг је пуноћа. Почетак и свршетак спојени у једној тачки. Светотројична пуноћа. Христос је завршио своју мисију спасења човека и света а Дух Свети је запечатио спасење у Цркви Христовој силаском на Апостоле, прве хришћанске мисионаре, у виду пламених језичака. То се догодило у 50. дан од Васкрсења Христовог. Јевреји такође имају своју старозаветну Педесетницу – 50. дан од Пасхе и почетак жетве, а на завршетку жетве свештеник је жртвовао два квасна хлеба од новог брашна уз обавезне животињске жртве. Квасни хлебови су знак радости и захвалности Богу за богату жетву у слободи и миру, богати плодови Пасхе, на којој су некад приношени бесквасни хлебови због журбе и бежања од египатског јарма и освете фараона (2Мој 23,16; 3Мој 23,15-21; 5Мој 16,9-12).
Старозаветна Педесетница је предображај новозаветне. Јер Христос је новозаветни Хлеб вечног живота, рођен у Витлејему („град хлебова“). Зато је установио Свето Причешће ломљењем хлеба, најављујући да је Он Сâм тај хлеб који се ломи и умаче у Његову крв (вино), тј. у „чашу“ страдања, за коју се молио Богу Оцу да га мимоиђе, али је ипак, свестан своје мисије, испред своје воље ставио Очеву вољу: Али не моја воља, но твоја нека буде! (Лк 22,42; Мк 14,36; Мт 26,39).
Духовски венчићи
Зашто се на празник Свете Тројице, који се другачије назива Педесетница, Духови или Силазак Светог Духа на Апостоле, плету венчићи? Шта је круг? Каква је симболика круга?
Круг је пуноћа. Почетак и свршетак спојени у једној тачки. Светотројична пуноћа. Христос је завршио своју мисију спасења човека и света а Дух Свети је запечатио спасење у Цркви Христовој силаском на Апостоле, прве хришћанске мисионаре, у виду пламених језичака. То се догодило у 50. дан од Васкрсења Христовог. Јевреји такође имају своју старозаветну Педесетницу – 50. дан од Пасхе и почетак жетве, а на завршетку жетве свештеник је жртвовао два квасна хлеба од новог брашна уз обавезне животињске жртве. Квасни хлебови су знак радости и захвалности Богу за богату жетву у слободи и миру, богати плодови Пасхе, на којој су некад приношени бесквасни хлебови због журбе и бежања од египатског јарма и освете фараона (2Мој 23,16; 3Мој 23,15-21; 5Мој 16,9-12).
Старозаветна Педесетница је предображај новозаветне. Јер Христос је новозаветни Хлеб вечног живота, рођен у Витлејему („град хлебова“). Зато је установио Свето Причешће ломљењем хлеба, најављујући да је Он Сâм тај хлеб који се ломи и умаче у Његову крв (вино), тј. у „чашу“ страдања, за коју се молио Богу Оцу да га мимоиђе, али је ипак, свестан своје мисије, испред своје воље ставио Очеву вољу: Али не моја воља, но твоја нека буде! (Лк 22,42; Мк 14,36; Мт 26,39).
Величину празника оличавају и три литургијска дана: Васкршња Недеља, Понедељак и Уторак и Духовска Недеља, Понедељак и Уторак, иза којих следе остали дани светле седмице разрешене поста (трапаве). Са празником Духови завршава се један од богослужбених кругова и почиње велики годишњи круг са 33 недеље „по Духовима“, од 1. Недеље „Свих Светих“ до 33. Недеље „по Богојављењу“, којем претходи Рождество Христово – празник Божић. А од Богојављења почиње мали припремни богослужбени круг од четири недеље до почетка Великог васкршњег поста, којим се отвара нови круг од седам великопосних недеља све до празника Васкрсења Господњег. Тако запажамо да је цео годишњи богослужбени круг састављен од више концентричних богослужбених кругова. У 50. дан од Васкрса Свети Дух је сишао на Апостоле, у виду пламених језичака и научио их свим језицима, да би они наставили Христово дело спасења. Преко Апостола благодат Светог Духа прелази на њихове прејемнике – свештенике, а преко ових на све хришћане (крштене у име Свете Тројице) да би и они наставили дело Христово – спасавање људских душа од вечне смрти. А све то бива у Цркви Христовој, ништа не бива изван ње. Сви су учесници и нико није само пасивни посматрач. Зато је Педесетница рођење Цркве Духом Светим. Као што је Дух Свети ушао у Апостоле посредством благодати Божије, тако Он улази у сваког човека путем Светих Тајни Цркве и рађа их крштењем као Цркву – као чланове Цркве којима је Христос глава, а осталим Светим Тајнама их препорађа очишћењем њихових грехова и преображава у свете којима се дају „светиње светима“ – Свето Причешће. Тако они постају стан и сасуд Духа Светог. А најважније у људском животу јесте задобијање Духа Светога.
Педесетница је завршен и савршен круг Светотројичне икономије спасења. Зато у литији око Цркве правимо три круга. Зато Светим тајнама Крштења и Венчања идемо три пута у круг, јер се крштавамо и венчавамо у име Свете Тројице, а и сâм венчани прстен је круг заветовања и пуноће ради служења једно другом и једни другима у жртвеној љубави. Пуноћа љубави. Са Педесетницом се завршавају службе из богослужбене књиге Цветни Триод (гр. Пентикостар), која обухвата службе највећих празника: Васкрса, Вазнесења Господњег и Силаска Светог Духа на Апостоле (= Духови, Педесетница или Света Тројица).
Духовским венчићима и ми предображавамо све то. Овенчавамо и украшавамо своје главе и главе наше деце, учествујући тако у празничној и пролећној радости, да се испунимо пуноћом Светог Духа и пуноћом најлепшег годишњег доба – пролећа. Јер, очистилисмо се од грехова, „омивени чистотом“, препорођени и освећени духовним пролећем, светим временом и подвигом Великог Часног поста, учествујући у службама Посног Триода, који нас је постепено припремао, покајним али и бодрећим песмама ка „радости блистанија и лучама светлости“ које разгоне греховну таму, и приводио нас васељенском догађају Христове победе на Часноме Крсту, победе вечног живота над вечном смрћу.
Радмила Грујић
(Објављено у Православном мисионару мај-јун 2019.)
